­čôŹ ul. Slova─Źka 31 (Nova Dalmatinska)

Endokrinologija

Po─Źetna/Djelatnosti/Endokrinologija
Endokrinologija 2017-09-28T13:32:18+00:00

Sve ┼íto ste ikada ┼żeljeli znati o ┼ítitastoj ┼żlijezdi

Jedan od najve─çih regionalnih stru─Źnjaka kada su u pitanju bolesti ┼ítitaste ┼żlijezde, dr. Renato Janu┼íi─ç, hirurg je glave i vrata, a u svojoj dosada┼ínjoj karijeri ima desetak hiljada operacija i nekoliko hiljada operacija ┼ítitaste ┼żlijezde a i prvi je hirurg koji je napravio endoskopsku operaciju ┼ítitaste u Hrvatskoj.

Zbog svog velikog znanja savr┼íeni je sagovornik na temu bolesti ┼ítitaste, uz obja┼ínjenja koliko je ┼ítitasta va┼żna, koje sve procese i funkcije u ─Źovjekovom organizmu ona reguli┼íe, ┼íta se doga─Ĺa ako je njena funkcija umanjena ili ukinuta i na koji na─Źin tretirati hormonalni debalans ┼ítitaste.

ÔÇś┼átitasta je jako bitan organ u tijelu. Dosta je mala, niko je skoro ne vidi, jer se ne mo┼że napipati ÔÇô smje┼ítena je duboko u vratu i jako malo ljudi uop┼íte zna da ona postoji, sve dok ne obole. To je ┼żlijezda sa unutra┼ínjim lu─Źenjem hormona ┼ítitnja─Źe koji de facto reguli┼íu rad cijelog organizma. Hormoni ┼ítitaste pokre─çu i odre─Ĺuju brzinu rada organizma ÔÇô to im je jedina funkcija. To vam je ne┼íto sli─Źno motoru pokre─çe auto; koliko vi stisnete gas (to su ti hormoni), toliko brzo ili sporo auto ide, ┼íto zna─Źi ÔÇô kad se poremeti njena funkcija, u smislu lo┼íe proizvodnje hormona (pa ih ima ili previ┼íe ili premalo), ─Źovjek to osjeti na cijelom organizmu.ÔÇÖ, objasnio je Janu┼íi─ç.

ÔÇśPrevencija bolesti ┼ítitaste identi─Źna je prevenciji svih drugih bolesti. Mislim da na to jako puno uti─Źu aditivi iz hrane i zaga─Ĺiva─Źi iz okoline kojih ranije nije bilo ÔÇô svi smo i jeli i ┼żivjeli puno zdravije, pa je takvih bolesti bilo puno manje. Ovo je posledica modernog dru┼ítva i to je razlog za┼íto autoimunih bolesti ima sve vi┼íe. Ali, ukoliko vi nastojite ┼żivjeti zdravo, osloboditi se stresa koliko to mo┼żete, zdravo se hranite, dovoljno spavate, uzimate vitamine ÔÇô onda ste puno otporniji jer organizam, ukoliko ga vi ne bombardujete svaki dan sa stresovima, toksinima ili uticajima koji su ┼ítetni za organizam, ima snagu samoizlje─Źenja kad mu se pru┼żi prilika. Stres i na─Źin ┼żivota sami po sebi ne izazivaju bolest ┼ítitaste, ┼íto se nekad pogre┼íno tuma─Źi i misli, nego je samo ubrzava. Stres i na─Źin ┼żivota samo puno br┼że to izvla─Źe na povr┼íinuÔÇÖ, dodao je.

ÔÇśSvako treba barem jednom u ┼żivotu provjeriti hormone ┼ítitaste, bez obzira na to ima li ili nema problema. Hormonski status ┼ítitaste bi zato, po mom mi┼íljenju, trebao biti me─Ĺu prvim nalazima koji se rade nakon ┼íto se neko sa simptomima njenog poreme─çaja obrati bilo kom doktoru.

Mo┼żemo li preventivno djelovati da bismo izbjegli oboljenje ┼ítitaste?

Na┼żalost, prevencije za bolesti ┼ítitaste nema. Uzrok bolesti treba tra┼żiti u modernom na─Źinu ┼żivota, ┼ítetnim faktorima u ishrani i okolini. Drugi uzrok je genetika, a kako ┼żene pet puta vi┼íe obolijevaju nego mu┼íkarci, ─Źesto se u porodici bolesti ┼ítitaste provla─Źe po ┼żenskoj liniji. Stres i dana┼ínji ubrzan na─Źin ┼żivota faktori su da se bolest ┼ítitaste br┼że ispolji, ali ne da je dobijete, nego samo ako imate predispoziciju da ona br┼że uzme maha i da se po─Źne manifestovati. Sami malo ┼íta mo┼żemo u─Źiniti, osim op┼íte prevencije, a to zna─Źi dovoljno spavanja, odmaranja, manje stresa, zdrava hrana, uredan ┼żivot.

Kako prilagoditi ishranu?

Nema odre─Ĺene ishrane, jer se ne zna pravi uzrok bolesti. A kad ne znate uzrok bolesti, ne znate ni na ┼íta bi uticali da je sprije─Źite. Kod ┼ítitaste morate imati dovoljno joda, a mi svi to unosimo preko soli koja se jodira.

Moramo li ograni─Źiti fizi─Źke aktivnosti?

Ni┼íta se ne mora ograni─Źiti ni prestati raditi ako osje─çate da mo┼żete raditi. Fizi─Źki rad, fizi─Źki napor ne─çe uticati na rad ┼ítitaste, osim ┼íto ┼ítitasta uti─Źe na va┼íe mogu─çnosti fizi─Źkog rada. Kad imate hipotireozu ili hipertireozu, va┼í organizam je umorniji, u prvom slu─Źaju zato ┼íto fali hormona i organizam je usporen, a u drugom zato ┼íto ih ima previ┼íe i organizam radi prejako.

Koje su još sekundarne pojave kod oboljenja štitaste?

Jedna od najte┼żih posledica kod hipertireoze jeste to ┼íto mo┼że zahvatiti i o─Źi, odnosno tkivo koje se nalazi iza o─Źiju, koje po─Źne naglo bujati, pa o─Źi se polako izbacuju vani. Onog trena kad rije┼íite ┼ítitastu, niste rije┼íili o─Źi i onda prolazite mukotrpan put da bi rije┼íili taj problem, ako se ikad uspije rije┼íiti do kraja. I zato je va┼żno reagovati na vrijeme.

Sve je vi┼íe mu┼íkaraca s oboljenjem ┼ítitaste. U ─Źemu se njihovo oboljenje razlikuje u odnosu na ┼żene?

Bolest ┼ítitaste je prvenstveno ┼żenska bolest zato ┼íto ┼żene pet puta vi┼íe obolijevaju od mu┼íkaraca. Mu┼íkarci u mnogim stvarima pa i u toj, imaju veliki nedostatak, jer kad se kod mu┼íkarca javi bolest, onda se naj─Źe┼í─çe radi o tumoru, odnosno raku. Kod mu┼íkaraca se znatno re─Ĺe javlja Hashimotov tiroidist, naj─Źe┼í─çe su kod njih hipertireoza, ┼íto se relativno brzo otkrije, i tumori koji su obi─Źno zlo─çudni.

Šta raditi ako se oboljenje štitaste pojavi u trudnoći?

Po zadnjim svjetskim saznanjima, svaka ┼żena treba da provjeri hormone ─Źim sazna da je trudna, bez obzira da li je ikad imala problema sa ┼ítitastom. Kod ┼żena koje su imale manjak hormona, a koji se otkrije slu─Źajno tek nakon trudno─çe, dokazano je da se njihove bebe rode potpuno zdrave, ali da imaju smanjen koeficijent inteligencije. Na po─Źetku svake trudno─çe trebalo bi obavezno uraditi hormone ┼ítitaste, a ukoliko se ustanovi da ih nema dovoljno, isti ─Źas po─Źeti sa nadoknadom. To bi svi ginekolozi morali odmah tra┼żiti.

Imamo li danas neke ekstremne podatke o oboljenju štitaste?

Oboljenje ┼ítitaste sve vi┼íe zahvata mla─Ĺe ljudi. Ukoliko se kod njih pojavi rak ┼ítitnja─Źe, onda je puno agresivniji nego kod starijih. Najmla─Ĺa bolesnica koju sam primio imala je tek 11 godina.

Zbog ─Źega mladi rano obolijevaju?

To je vezano za kvalitet i na─Źin ┼żivota, ne u smislu stresa, radi se o hrani i zaga─Ĺenju u okolini. Hrana je nekad bila zdrava, danas je puna dodataka, a te stvari koje ─Źuvaju hranu od kvarenja o─Źito uti─Źu na organizam i izazivaju reakcije poput stvaranja antitijela i autoimunih bolesti. Ljudi koji su ranije izlo┼żeni tim uticajima, ranije i obolijevaju.

Mozak pati zbog ┼ítitaste ┼żlezde

Pacijenti s vi┼íkom hormona su nesre─çni, raspla─Źu se i kad im neko ka┼że “dobar dan”, a oni sa manjkom hormona imaju “rupe” u memoriji

Oni koji imaju vi┼íak tiroidnih hormona veoma su nesre─çni, neraspolo┼żeni, pa i pomalo mani─Źni. Njih prepoznajemo ─Źim u─Ĺu u ordinaciju: kako im ka┼żete “dobar dan”, oni se raspla─Źu. Nasuprot njima, pacijenti s manjkom tiroidnih hormona lo┼íe misle, imaju problema sa koncentracijom i, uop┼íte, ne funkcioni┼íu kako treba – ka┼że, profesor dr Milo┼í ┼Żarkovi─ç, internista endokrinolog iz Instituta za endokrinologiju u Klini─Źkom centru Srbije

On obja┼ínjava da su ovi simptomi mo┼żda i najzna─Źajniji znaci poreme─çaja u radu tireoidnih hormona i da svaki poreme─çaj u radu ┼ítitaste ┼żlezde zna─Źajno uti─Źe na rad mozga.

Vi┼íak hormona tiroidne ┼żlezde lak┼íe se prepoznaje, dok je malo te┼że identifikovati simptome kod hipotireoze, odnosno kod manjka hormona ┼ítitaste ┼żlezde – ka┼że profesor ┼Żarkovi─ç.

Kako se hipotireoza odra┼żava na mentalno zdravlje?

Najpre “strada” kratkotrajna memorija – osoba po─Źinje da zaboravlja neke sitnice, gde je ┼íta ostavila, ┼íta je trebalo da uradi… Tek onda se razvijaju ve─çi problemi, kao ┼íto je, na primer, mentalna usporenost.

Kako mozak “radi” na hormone ┼ítitaste ┼żlezde?

Kad nema hormona ┼ítitaste ┼żlezde, kod ovih pacijenata smanjen je protok krvi kroz mozak. S druge strane, cerebrovaskularna cirkulacija opada jer se smanjuje metabolizam, mozak jednostavno manje radi.

Kakve jo┼í poreme─çaje u organizmu izaziva nepravilan rad ┼ítitaste ┼żlezde?

Tiroidne bolesti su autoimuna oboljenja, a autoimune bolesti obi─Źno idu u paketu. Naj─Źe┼í─çe sa Ha┼íimotom ide vitiligo, koji je isto autoimuna bolest. Vi┼íak i manjak hormona ┼ítitaste ┼żlezde tako─Ĺe lo┼íe uti─Źu na mi┼íi─çe. Karakteristika je slabost natkolenice i nadlaktice, pa pacijenti s hipertireozom imaju veliki problem pri penjanju i sila┼żenju niz stepenice.

Zašto je sve to tako povezano?

Zato ┼íto je jedna od najbitnijih uloga tiroidnih hormona regulacija metabolizma. Ranije, dok nismo mogli da odre─Ĺujemo tiroidne hormone, postavljali smo dijagnozu na osnovu merenja bazalnog metabolizma. Zna─Źi, merilo se kolika je osnovna potro┼ínja energije u stanju mirovanja. U hipotireozi, bazalni metabolizam je padao, dok je u hipertireozi zna─Źajno rastao. Zato su se pri hipertireozi nekada, ali je i sada takva situacija, zloupotrebljavali lekovi da bi do┼ílo do gubitka telesne te┼żine. U su┼ítini, kad metabolizam opada, ose─çate se apati─Źno, mozak slabije radi, dok se kod porasta metabolizma de┼íava suprotno, pa nekad pacijent deluje i mani─Źno.

S obzirom na “konfuzne” simptome, da li se luta u dijagnozi?

Sre─çom, sve je manje slu─Źajeva da pacijenti idu od specijaliste do specijaliste, jer su ve─çinom svi obu─Źeni da prepoznaju ovakve simptome i da ih diferenciraju od drugih bolesti.

Zbog ─Źega je te┼że prepoznati hipotireozu?

Preterano lu─Źenje hormona svako ─çe da prepozna. Pacijenti gube na te┼żini, nervozni su, drhte im ruke. Me─Ĺutim, hipotireoza po─Źinje postepeno, podmuklo, s minimalnim mentalnim ispadima.

To mo┼że da asocira na po─Źetak demencije?

Hipotireoza i jeste uzrok potencijalno reverzibilne demencije, zna─Źi one koja mo┼że da se vrati u po─Źetno stanje.Kad se ispituje demencija, mora da se proveri funkcija ┼ítitaste ┼żlezde, ┼íto na┼íi neurolozi i rade, pa ako se i neki pacijent njima najpre obrati, oni vrlo lako mogu da elimini┼íu neurolo┼íku bolest i da ih upute endokrinolozima.

Koliko manjak hormona ┼ítitaste ┼żlezde mo┼że da o┼íteti mo┼żdane funkcije ako se ne prepozna?

Mo┼że da do─Ĺe do psihi─Źkog poreme─çaja takozvanog miksedemskog ludila. Kada prestane da radi ┼ítitasta ┼żlezda, pacijent po─Źinje bizarno da se pona┼ía, kao da ima psihijatrijsku bolest. Sre─çom, sada su takvi slu─Źajevi retkost, jer je bolja dijagnostika.

Mo┼żemo li re─çi da mozak kontroli┼íe ┼ítitastu ┼żlezdu ili je, ipak, obrnuto?

U principu, mozak je sebi─Źan organ. On kontroli┼íe ┼ítitastu ┼żlezdu i manje ili vi┼íe ostale ┼żlezde. Me─Ĺutim, kad mozak izgubi kontrolu nad bilo kojom ┼żlezdom, onda to nije dobro za ceo organizam.

Da li su mentalni problemi upadljiviji od ostalih tegoba u bolestima ┼ítitaste ┼żlezde?

Sve zavisi. Sre─çom, ne vi─Ĺamo vi┼íe pacijente s te┼íkim organskim poreme─çajima zbog nele─Źene hipertireoze, naro─Źito s te┼íkim o┼íte─çenjima srca. Tako─Ĺe, kod starijih osoba mogu─çe je da se javljaju tiroidne krize koje imaju veliki mortalitet. Tiroidna kriza se isto manifestuje mentalnim poreme─çajima, poreme─çajima percepcije, svesti…

Da li mla─Ĺi pacijenti lak┼íe podnose ove tegobe?

┼áto je pacijent stariji, blage poreme─çaje lak┼íe toleri┼íe a te┼íke poreme─çaje te┼że do┼żivljava. Kod starijih osoba, hipotireoza i hipertireoza izazivaju demenciju.

Postoji li jo┼í neka veza izme─Ĺu rada ┼ítitaste ┼żlezde i mozga?

Pokazalo se da je sa Ha┼íimoto sindromom povezana jedna vrsta encefalopatije, odnosno bolest u kojoj veliki mozak pati. U klini─Źkoj slici postoji totalna demencija pra─çena velikom oscilacijom antitiroidnih antitela ali, sre─çom, ovi pacijenti veoma dobro reaguju na terapiju. Na primer, za dva dana se pacijent iz potpune demencije povrati u normalno stanje.